Kompozitor Rade Radivojević o "Evroviziji", današnjoj popularnoj muzici, njegovim pesmama...

"Moje bavljenje muzikom predstavlja jedno zanimljivo puto­vanje koje mi je omogućilo da upoznam mnoge talentovane ljude i neobične kulture. A da li sam kroz to uspeo da pro­nađem harmoniju i ritam života, nešto čemu svako od nas teži - prosudite sami", možete pročitati na sajtu Rada Radi­vojevića, a da li je pronašao harmoniju i još mnogo toga ot­kriva u intervjuu za "Čačanski glas".


Trenutno je aktuelna "Pesma Evrovizije" i kompozicija "Ovo je Balkan", sa kojom će Milan Stan­ko­vić predstavljati Srbiju na 55. takmičenju u Norveškoj, u maju. Možda nije zahvalno prognozirati, ali koji plasman možemo očekivati?
- Nezahvalno je prognozirati, prethodnih godina su pobeđivale pesme koje se potpuno razlikuju jedna od druge. Kako čujem, ovoga puta je promenjen način glasanja, pa SSSR i SFRJ lobi više neće biti tako jaki. Navijaću za našu pesmu kao i uvek do sada i nadati se dobrom plasmanu.

Zanimljivo je da su mišljenja veoma podeljena, da je pesma "energična sa veselom porukom" ili "nije nešto posebno", ljudima se dopada ili ne. Kako Vi to komentarišete?
- Pesma jeste vesela, lakih nota, Milan je odličan pevač, moguće da će je publika, pogotovo naša, lepo primiti. Voleo bih da je onaj moderni, rep deo uradio neki mladi čovek koji razume tu muziku, a nisam shvatio šta je poruka pesme, pa to ne mogu da komentarišem.

Mogu se čuti i komentari da su više očekivali od Gorana Bregovića, kao i da nije imao dovoljno vre­mena?
- Ne znam koliko je vremena imao i nisam imao prethodna očekivanja, bez predrasuda sam odslušao pe­sme. One uglavnom prezentuju Bregovićev rad, verujem da su ljudi iz RTS-a želeli "Bregović zvuk", inače bi se obratili nekom drugom.

Učestvovovali ste i pobeđivali na mnogim festivalima, a 1992. godine ste bili predstavnik Jugo­slavije na "Pesmi Evrovizije" u Švedskoj, sa pesmom "Qubim te pesmama", u izvođenju Ekstra Nene. Po čemu pamtite nastup i koliko se od tada ova manifestacija promenila?
- Pamtim tu "Evroviziju" uglavnom po problemima koji su nas vrebali iza svakog ćoška. Sami smo radili pre­zentaciju zemlje, a opet smo na kladionicama bili u samom vrhu tabele. Od kolega iz Evrope smo dobili puno komplimenata i pesma je štampana i slušana u mnogim zemljama, još uvek primam tantijeme iz Ev­rope od emitovanja "Ljubim te pesmama". Ujedno, avion kojim smo se vratili u Beograd, bio je poslednji koji je redovno leteo, posle su nastupile višegodišnje sankcije. Sve se od tada promenilo. Danas se "Evrovizija" više gleda nego sluša.

Kako ocenjujete našu današnju popularnu muziku i da li može da se stvori nešto novo?
- Muzika i dalje ima isto nota kao i oduvek, a ipak nastaju nove, divne melodije. Popularnu muziku u svetu pre­uzele su moćne industrije, pa je sve manje autentičnih zvezda, a sve više sposobnih producenata koji pro­izvode instant atrakcije i instant pesme za jednu sezonu. Ipak, talenat se ne da sakriti, pre ili kasnije is­pliva na površinu.
U domaćoj muzici i dalje traje kriza autora, legitimacija dilentantizma je iznedrila nove kompozitorske zvez­de koji kopiraju i potpisuju melodije sa Interneta, ili u skladu sa svojim znanjem prave "tra la la" melodije za "tra la la" izvođače, koje onda mediji forsiraju do besvesti.
Kontinuirano snižavanje kriterijuma moraće da dovede do samouništenja, onda će na površinu isplivati to nešto novo, kreativno i vredno.

Kompozitor, aranžer, producent, muzičar, instrumentalista... pišete muziku za televizijske serije, dra­me, film i pozorište. Šta Vas inspiriše u svestranom muzičkom stvaralaštvu i u čemu manje, od­nosno više uživate?
- Bavim se različitim muzičkim formama upravo zato što mi je svaka od njih poseban izazov. Drugačija su mi osećanja kada čujem svoju melodiju u filmu, u pozorišnoj poredstavi, ili na festivalu. Moj unuk peva pesme za decu koje sam komponovao i pre 20 godina. Drugačije su granice kada se piše pesma, instru­mental, ili filmska muzika. Radeći u svim tim žanrovima, nadgradio sam svoje znanje u muzici.

Vaš muzički materijal čine gotovo svi žanrovi, instrumentalna muzika, horska, primenjena, pop i za­ba­vna, narodna i gradska i dečja muzika. Podjednako ste uspešni u svim žanrovima, u čemu je taj­na uspeha?
- Nema tajne, sve te različite muzike su deo mene. Rođen sam u Srbiji, osećam ritam predaka, Radio Lu­ksemburg je trajno ostavio traga u meni. Obrazujući se, proučavao sam klasičnu muziku u svim formama, a oduvek sam sa prijateljima uživao u pesmi za veselje i dobar provod. U "moje vreme" nije se moglo biti kompozitor tako što "prevrćeš" tri akorda u krug do unedogled, podrazumevalo se široko muzičko obrazo­vanje.

Sa Đorđem Marjanovićem, Radmilom Karaklajić, Mikijem Jevremovićem i Zlatkom Pejakovićem ste proputovali SSSR. Po čemu pamtite turneje sa nekadašnjim velikim imenima?
- Bile su to lepe, ali vrlo naporne turneje.

Povodom obeležavanja 40 godina Vašeg umetničkog rada, krajem novembra prošle godine, održan je koncert u Sava centru, pod naslovom "Ljubim vas pesmama". Na koncertu su učestvovali mnogi poznati pevači (Maja Odžaklijevska, Merima Njegomir, Ogi Radivojević, Ekstra Nena...) i čuli su se neki od Vaših najvećih hitova. Kolege Vas smatraju za dobrog i vrednog saradnika, pa koji su Vaši dalji planovi?
- Želim da napišem dovoljno značajnih pesama za koncert koji će obeležiti pola veka mog rada. Bez šale, tih 40 godina proletelo je za tren, planiram još štošta da kažem u muzici. Upravo radim na novim pesmama za Čedu Markovića, preuzeo sam obaveze oko projekta u vezi sa primenjenom muzikom, radim neke rekla­me... Svaku novu pesmu stvaram kao da mi je prva, dok god se budem tako osećao, komponovaću mu­ziku.

Mnoge Vaše pesme su protkane ljubavnom setom. Da li one opisuju Vaš senzibilitet ili jednostavno smatrate da su prijemčive publici?
- Možda su setne pesme ostavile najjači pečat kod publike, jer najviše je tužnih ljubavi. Volim o sebi da mislim kao obožavaocu života i svih divnih momenata koje nam pruža. Setna raspoloženja su najčešće naj­inspirativnija, ali sam značajne melodije napisao i kada sam jedva disao od sreće.

Jedna od Vaših najlepših pesma je "Ne idi od mene, zlato moje", koju je Mira Beširević otpevala 1986. godine. Kako je ona nastala?
- Autor sam i teksta i kompozicije, a mnogi misle da je "Ne idi od mene" narodna pesma, smatram to naj­većim komplimentom za kompozitora. S tom pesmom se Mira takmičila na "Jugoviziji" i bila jedna od pos­lednjih, a pesma živi već 25 godina. Uskoro ćete "Ne idi od mene" čuti u potpuno novom ruhu, moj sin ju je obradio i naći će se na njegovom novom albumu. Veoma sam ponosan zbog toga, mladi koji nisu znali da ta pesma postoji, a čuli su je u "novom odelu", sada hvale Ogijevu "novu pesmu".

"Hoću da zaboravim" je jedna od retkih pesama koju Vi izvodite. Da li se zbog komponovanja odri­čete pevanja?
- Mogu pristojno da otpevam pesmu, ali to nije moja vokacija. Niti je bila.

Svirate violinu i klavir, a u Vašoj muzici na veoma specifičan način dominiraju duvački instrumenti. Odakle ta naklonost i da li za Vas postoji poseban instrument?
- Poseban instrument mi je svakako klavir, na njemu sam se školovao i učio o muzici. A kao čovek iz Južne Srbije trube su sastavni deo mog detinjstva, slušao sam ih i osećao i u kući i u okruženju.

Šta biste savetovali mlađim kolegama?
- Da ne slušaju savete ni producenata, ni menadžera, ni medija. Da slušaju i analiziraju muziku iz 60-ih i 70-ih, da stvaraju muziku onako kako je osećaju, bez razmišljanja da li će biti popularna, kako da "ubodu" hit, kako da se obogate preko noći, kako da iskopiraju popularnu melodiju. Da šire vidike i u muzici i u opštem obrazovanju.